На данашњи дан, 12. септембар 1990. године, у Москви потписан је Уговор „Два плус четири“. То је документ којим је отворен пут ка поновном уједињењу Немачке. Назив потиче од чињенице да су га потписале две немачке државе (Савезна Република Немачка и Немачка Демократска Република), заједно са четири силе победнице из Другог светског рата (САД, СССР, Велика Британија и Француска). Овим уговором решена су отворена питања из послератног периода: границе, војне обавезе и међународни статус уједињене Немачке.
За европски простор, споразум је означио крај хладноратовске поделе континента и потврду да се послератна епоха завршава. Сам процес уједињења био је праћен великим ентузијазмом у самој Немачкој.
Из перспективе Србије и тадашње Југославије, потписивање овог споразума пратило се са извесном дозом забринутости јер је долазило у тренутку када се Југославија суочавала са сопственом кризом и распадом иако је модел немачког приближавања могао послужити као пример и за решавање балканских питања.
У јавности се тврди да НАТО данас „крши“ Уговор „Два плус четири“. Ширење НАТО-а на исток многи у Русији доживљавају као нарушавање „духа споразума“, позивајући се на усмене изјаве западних лидера из 1990-их о томе да се савез неће ширити „ни центиметар на исток“. Управо разлика између правно обавезујућег текста и политичких обећања остала је једно од највећих спорних питања у данашњим односима Русије и Запада.
И.М./Д.И.
