Дванаестог априла 1961. године у 09:07 по московском времену са космодрома Бајконур започета је нова ера у историји човечанства — совјетски космонаут Јуриј Алексејевич Гагарин на броду „Восток-1“ извршио је први у историји лет човека у свемир. Тиме је човечанство по први пут закорачило у космички простор.
Лет је трајао 108 минута, током којих је Гагарин обишао Земљу једном орбитом и успешно се приземљио у близини села Смеловка у Саратовској области. На висини од око 7 километара катапултирао се из спускајућег модула и приземљио се одвојено, падобраном.
Космички брод „Восток-1“ био је сферичног облика, дужине 4,3 метра и пречника 2,43 метра, са укупном масом од 4.725 килограма. Био је пројектован за једног члана посаде и способан да подржи живот до 10 дана у орбити. Опремљен је системом за одржавање живота, аутоматским управљањем и комуникационом опремом. Иако је управљање било аутоматизовано, Гагарин је у случају потребе могао ручно да преузме контролу.
Уз безбедносне мере, током целог лета Гагарин је био у свемирском скафандру, који је садржао резерву кисеоника за четири сата у случају декомпресије и омогућавао безбедно катапултирање са висина до 10 километара.
Ракета-носач којом је „Восток-1“ лансиран развијена је на основу двостепене интерконтиненталне балистичке ракете Р-7, уз додатак треће степене. Њена дужина износила је 38,2 метра, пречник 10,3 метра, а стартна маса око 287 тона. Била је способна да понесе терет до 4,5 тона у ниску орбиту.
Јуриј Гагарин је на дан лета имао само 27 година. Иза њега је био тежак пут — детињство у окупираној Русији током Великог отаџбинског рата, потом школовање у саратовском аеро-клубу, и на крају строга селекција за Први одред совјетских космонаута. На фотографијама снимљеним пре лета види се његово лице без трунке страха — само чувени осмех и концентрација.
Вест о Гагариновом полетању објављена је у светским медијима већ 55 минута након старта и постала најцитиранија информација тог дана. Совјетски пилот постао је светска икона, симбол храбрости и научног напретка.
Након повратка, хероја су на улицама Москве дочекали грађани с цвећем и транспарентима. До краја априла Гагарин је започео светску турнеју познату као „Мисија мира“. За две године посетио је преко 30 држава, где је дочекиван као симбол наде и напретка. Упркос светској слави, остао је скроман и веран свом позиву — ваздухопловству и космонаутици — све до своје преране смрти 1968. године.
„Восток-1“ је означио почетак целе серије совјетских космичких летелица и поставио темељ за будуће мисије. Његова технологија касније је коришћена у бројним другим програмима, остављајући трајан траг у историји освајања свемира.
СЈД
