Нова граница Кнежевине Србије према Турској царевини била је повучена између Ниша и Алексинца, полазећи од Јастрепца и његовим падинама на село Суповац и леву обалу Јужне Мораве до сала Тешице, одакле је прелазила Мораву, источно до Топоничке реке, до Кравља и Попшице и настављала се према Сврљишким планинама.
Ова одредба је од историјске важности за историју Србије јер је њоме коначно укинут феудализам, а земља је припала сељацима и укинут је турски аграрно–читлучки однос. Иако пољопривредно подручје, успешно се развијају занатство и трговина, као и индустрија.
Нишки тровци у том периоду преузели су водећу улогу у робној размени између Кнежевине Србије и Турске. Еспап, како се је називала роба намењена продаји, преносили су скоро искључиво нишки трговци. Разнолики еспап, који је транзитом преко Србије за Аустрију и даље преношен, чинила је непрерађена свила, затим суво грожђе, смокве, сахтијан, алева паприка и друго.
Ћумрук (царина) код Алексинца
Од 1834. године уведен је Ћумрук (царина) код Алексинца. Била је то друга по величини царинарница, одмах после београдске. Сва роба из Турске за средњу Европу и Србију и обратно пролазила је кроз Алексиначки ћумрук и овде је остваривана отприлике једна трећина свих ћумручких прихода земље. По једној процени, пролазило је до 4000 товара памука, 3000 товара кордована, 2000 „меснатог“ еспапа и до 7000 колета разних ствари.
Нишки трговци желели су да стигну што даље на Европско тржиште. За робу која је вожена у транзиту кроз Кнежевину Србију важио је посебан протокол транзитног еспапа на ћумруку. У једном периоду од 90 случајева наплате ћумрука на „транзитни еспап“, како је записано, њих чак 87 били су нишки трговци, па је по томе назван и „нишлијски“.
Роба која је излазила из Србије била је ослобођена ћумрука (плаћања царине), али нишки трговци који су и по више пута прелазили границу, робу су продавали у Кнежевини Србији, а само је мањи део одлазио у друге земље. Српско правитељство је то знало и нишким трговцима су увек наплаћивали све дажбине и на „транзитни еспап“, такозвани „транзитни еспап нишлијски“. Дефинитивни обрачун вршен је по повратку трговца и за робу која је заиста била транзитна, наплаћени ћумрук је враћан.
Д.Илић
