Одавно Ниш није видео међународну утакмицу на градском стадиону, a како ће Раднички ове године коначно заиграти поново у „Европи“, подсећамо вас које су биле прве међународне утакмице у Нишу после Другог светског рата.
У монографији ФК Радничког забележено је:
„Пошто су се завршиле утакмице фудбалског првенства половином јула 1950. године, Раднички је одиграо утакмицу против Макабија, првака Израела који се налазио на гостовању у нашој земљи. Игра у Нишу је била жива, занимљива и лепа. Победили су Израелци са 3:2. Тим Макабија демонстрирао је одличну игру тзв. „Бечке школе“, одликовао се добрим техничким додавањем, правилним проигравањем, брзим ослобађањем од лопте и пренаглашеном игром преко крила. Раднички је пружио добар отпор и са мало среће могао је да извуче бар нерешен резултат. На утакмици је било око пет хиљада гледалаца који су срдачно поздравили фудбалере из Израела.“
Следеће 1951. године, нишки Раднички одиграо је међународну утакмицу са екипом Граца из Аустрије. Гостовање Граца у Нишу завршило се резултатом 0:0 иако су фудбалери Граца тада били прваци II фудбалске лиге Аустрије без иједне изгубљене утакмице.
На игралишту се окупило, и поред радног дана, око 7000 гледалаца. У извештају са утакмице записано је:
„Тог дана Раднички је пружио једну од своји бољих игара, такође са знатно бољом игром у одбрани у којој су сви играчи била на месту, а особито средњи помагач Миоковић и леви бранич Ж. Јовановић. Добро су играли и крилни халфови.“
Међутим, спортски новинари итекако су знали да критикују:
„У навали није било све у реду. Вођа Мичић и полутка Глишовић у приличној мери су одговони за неефикасност целе навале, јер су знатно успоравали игру непотребним задржавањем, сувише кратким додавањем и недовољном везом са одбраном, коју су често пуштали да се сама бори за лопту.“
У тадашњем закључку са утакмице много тога је исто као и данас, тако је остало записано:
„Али све у свему, Раднички је дао добру игру, којом би, да је упорно спроводио са оваквим залагањем био један од најбољих тимова Републичке лиге. То је доказ да они и знају и могу да играју добро.“
Те прве међународне утакмице су се тада играле на игралишту „Железничара“ поред пруге.
С. Јовановић
