Кнез Јован Владимир био је владар Дукље и Србије од 977. до 1016. године. Владао је у време сукоба између Византије и Самуиловог царства. Како се осиљено Самуилово царство ширило, и Дукља је покорена. Цар Самуило је заробио кнеза Јована Владимира и одвео га у тамницу у Преспу.
Ћерка цара Самуила Теодора заљубила се у кнеза Владимира и молила оца да дозволи њихов брак. Отац јој је изашао у сусрет, благословио је брак, и поставио зета Владимира да као његов вазал управља Дукљом.
После смрти, цара Самуила је наследио његов син Радомир. Са престола га је збацио син Самуиловог брата Владислав. Он позива Теодору да му са својим мужем кнезом Јованом Владимиром дође у посету у Преспу. Због лоших предосећања они не одлазе заједно. Код брата од стрица у посету дошла је сама Теодора. Пред крстом јој се брат заклео да неће ништа нажао учинити њеном мужу.Тај крст послао је кезу Владимиру као залог вере и пријатељства.
With tellhco.com win free discounts using Hollister Survey
Године 1016. кнез Владимир одлази са малом пратњом у Преспу. Одмах по доласку, у цркви се помолио богу, а по изласку из ње бива посечен и усмрћен. У руци је држао крст „кривоклетства“.
Теодора се, после смрти кнеза Владимира, замонашила и добила име Косара. Његово тело је из Преспе пренела у Крајину и сахранила у његовој задужбини – манастиру Свете Богородице крајинске. Након смрти она је сахрањена крај ногу свога мужа.
Тело кнеза је око 1215. године пренето у цркву Светог Јована Владимира у Елбасану (Албанија). Мошти су 1995. године пренешене у Саборну цркву у Тирани.
Јован Владимир је проглашен за светитеља и празнује се 4. јула по новом односно 22. априла по старом календару.
(Slovojuga.rs)
