Првим бакланским ратом у историји српског народа дефинитивнио се завршио период турске владавине. Поражена Турска је била присиљена да, на данашњи дан, 30. маја 1913. године, потпише мировни уговор у Лондону, којим се одрекла свих територија на Балкану, а тиме је њена власт на Балкану неповратно срушена.
У пролеће и лето 1912. године формиран је Балкански савез у којем су биле Краљевина Србија, Краљевина Црна Гора, Бугарска и Грчка, а касније се придружила и Румунија чиме је учињен одлучујући корак ка коначном ослобођењу Балкана од турског ропства.
У ужурбаним припремама за нови рат против Турске, Србија је извршила потпуну мобилизацију. Одзив на позив за мобилизацију био је велики, такорећи потпун. У Нишу су се реке војних обвезника сливале ка железничким станицама Ниш и Црвени крст.
Краљевина Србија, град Ниш одређује за средиште државе који је дуго по ослобођењу (1878. године) носио назив друге престонице и у Нишу је била смештена Врховна команда српске војске.
Први Балкански рат се дубоко усекао у људска осећања јер је вођен у знаку коначног ослобођења хришћанског Балкана од петовековног ропства Османског царства. Уједињене балканске државе, за пар месеци, разбиле су турску силу пред којом је некада дрхтала читава Европа.
За Краљевину Србију Први балкански рат значио је не само последњи рат са Турском већ и окончање свих међусобних проблема. Међутим, одлуком Лондонског мировног уговора, Србији је тада онемогућен излазак на море како би на тој земљи била оформљена Кнежевина Албанија.
(словојуга.срб)
