Света браћа, из Солуна, Ћирило и Методије били су просветитељи словенских народа који су ширили писменост и хришћанство међу неписменим Словенима. Превели су са грчког на словенски језик свештене и црквене књиге и поставили темеље словенској писмености.
Саставили су прво словенско писмо Глагољицу. Због ширења проповеди на новом словенском језику имали су бројне противнике који су подржавали одржавање литургије искључиво на једном од три света језика (хебрејски, грчки, латински). Више пута били су прогнани и утамњичавани.
Ћирило је умро у Риму и сахрањен је у Цркви Светог Климента, недалеко од Колосеума. Методије наставио рад на ширењу Христове вере мећу Словенима све до своје смрти.
Просветитељски рад свете браће продужили су њихови ученици. Међу њима најзначајнији Климет и Наум, у Охриду, саставили су писмо Ћирилицу.
Дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе који се званично обележава код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха. Православни народи овај дан обележавају 24. маја, а Словаци и Чеси 5. јула.
(Slovojuga.rs)
