КЛУБ ЧИТАЛАЦА СЛОВО ЈУГА

11. јануара 1878. године Ниш је ослобођен од Турака

Српске новине, званично гласило Кнежевине Србије, од 6. јануара (по јулијанском календару) јавиле су да је славни град Ниш ослобођен од Турака 29. децембар 1877. (по ј.к., односно 11. јануара 1878. године према данас важећем календару), а књаз Милан Обреновић позван је да свечано уђе у Ниш.

Српске новине писале су:

Као што је већ јављено, јуче је Њег.Светлост Господар Књаз свечано у Ниш ушао.

Одушевљење с којим је Његова Светлост у Нишу дочекана, не да се описати. Наше победоносне војске дочекале су свог Врховног Команданта постројене у нишком пољу, с усклицима радости и усхићења. Одушевљење са којим су сами грађани Ниша без разлике вероисповеди поздрављали по свима улицама, куда је Господар пролазио, свога избавитеља, натерало је свакоме сузе на очи.

Господар Књаз у скромној униформи ђенерала, без икаквих спољашњих одличја, са шајкачом простога народног војника, али окружен сјајном свитом официра шумадијског, моравског и тимочког кора, узлетио је на коњу у поностити нишки град, пред негдашњи конак турских паша, у коме је некад Митад-паша сањао о немогућном препорођају Турске, но у коме сада станује врховна команда српске војске. Широко поље пред садашњим Господаревим дворцем нишким беше притисла непрегледна гомила народа, која громко усклицаваше: „Живио Књаз Милан!“

Тек што господар беше одсео у свој нови дворац, полетеше из вароши ка граду нови таласи радосно узбурканога мора људског. На челу њиховом беше свечана литија, са целокупним хришћанским и јеврејским свештенством, са црквеним барјацима, крстовима, рипидама и целим апаратом источног црквеног блеска. Литију предвођаше митрополит нишки, г. Виктор, у пуном орнату с драгоценом митром на глави. Господар му је изашао на сусрет до пред капију од дворца. Његово Високопреосвештенство изговорило је бесду која је без многих ораторских накита исказала „безгранично радовање Старе Србије дичноме владаоцу српском и знаменитоме подвигу који је већ данас тако славним успехом увенчан.“

Када су, говораше пречаси старина, безбожници метали на муке великомученика Св.Игњата да заборави спаса Исуса Христа, он им се смејао, говорећи: Његово је име записано у срцу моме, одатле га ни ваша мучења не могу избрисати. Тао и ми, браћо да зарежемо у наше срце име нашег ослободиоца Књаза Милана да га никаква сила не може истргнути из наших срца.

Али ни долазак литије не беше врхунац свечаности! Поподне искупише се пред дворцем депутације свију корпуса, који су се у данашњим борбама за независност Србије закитали неувелим ловорикама. Господар уђе у њихову средину, и поздрави их отприлике овим речима:

Јунаци! После месец дана љуте и тешке борбе, – борбе двостуке, против крвног непријатеља и противу природних елемената, коју сте ви тако мушки, као прави синови јуначких предака издржали, могу већ да вас поздравим у граду у коме се родио први правосалвни цар Константин, граду, који је наш цар Душан назвао „Славни Нишки град“ и који је кључ Старе Србије. Јунаци! Хвала вам у име Србије, хвала у име српског народа!

Његова Светлост Господар и Књаз благоволео је још истог дана управити на своју верну варош Ниш овај поздрав:

Грађани Нишки!

После петстолетног робовања и тешког страдања вашег под владом неправде и насиља, Ја долазим међу вас са храбром мојом војском, као ваш ослободилац и доносим вам знамења хришћанске просвете, слободу, правду и сигурност. Грађани Нишки! Ја са радошћу видим да је народ ових красних земаља, које су тако дуго биле силом отргнуте од своје мајке Србије, сачувао живу успомену о српском јединству, те с раширеним рукама дочекује моју војску као жељно очекивану браћу и своје избавитеље. Победа коју је моја храбра војска одржала помоћу Божијом, није победа народа над народом, него победа реда над нередом, закона над безакоњем, правде над насиљем. Ја и мој поносити народ, уз победоносну војску Цара Ослободиоца, кренусмо се с огњишта свога не да се коме светимо за нечувене и дуготрајне увреде, него да ослободимо правду која је цвилила у оковима насиља, да ослободимо грађане од разузданих зулумћара, домаћине од бескућника. Грађани Нишки! У данашњи дан после пет стотина година поносито се вије на бедемима славнога града Ниша српска застава. Нека је та застава за вас знак, да сваки грађанин, ма које вере био, може рачунати на моју благонаклону заштиту. Ја вас поздрављам као заступник правде, као бранилац слободе једнаке за све грађане, за све вероисповеди.

У исто време позивам вас, да будете послушни наредбама мојих власти, и да даље наставите послове свога редовног занимања. У то име помогао нам Бог!


Поводом великог догађаја из историје, 11. јануара 1878. године, ослобођења од петвековне окупације Турака, Град Ниш додељује највише јавно признање – награду ”11. јануар”.

Свечана седница Скупштине града Ниша одржана је данас у сали Официрског дома уз велики број званица поред одборника и челника локалне самоуправе. Највишу награду Града Ниша у виду статуете „Ослободиоци Ниша“ добили су Електронски факултет, Народна библиотека “Стеван Сремац” и Богословија Светих Кирила и Методија, а од појединаца управник нишког затвора Александар Грбовић и антрополог Бојан Јовановић.

Д.И.

spot_img

ВАШ КОМАНТАР

Ваш коментар!
Унесите своје име

ПОВЕЗАНО

ИЗДВОЈЕНО