Доласком на власт, Стефан Немања је земљу осамосталио и проширио на југоисток тако што је заузео територије Јужне и Западне Мораве, Косова и Метохије. Приликом сусрета са византијским царом Манојлом у славном граду Нишу, Стефан Немаља је добио на управљање и област Дубочице.
Иако је приликом освајања војска Стефана Немање опустошила градове до те мере да „не оста камен на камену који се не поруши“, посебан значај због славне хришћанске прошлости имало је освајање Константиновог града Ниша 1183. године.
Са друге стране, стварајући јаку државу, Немањићи су били и највећи градитељи задужбина и оставили су српском народу 46 манастира и цркава.
У Нишу, који је био његов најпознатији град и град који је намеравао да учини престоницом, Стефан Немања је сазидао своју задужбину – храм Светог Пантелејмона.
Такође у Нишу, 1189. године, Стефан Немања се састао са немачким царом Фридрихом I Барбаросом, тада вероватно најмоћнијим владаром у Европи, који је у крсташком походу на исток прелазио преко Србије.
Стефан Немања се повукао са власти у корист свог средњег сина Стефана, који 1217. године добија из Рима краљевску круну, чиме је уздигао ранг српској држави која тада добија угледно место у Европи и постаје међународно призната краљевина, а Стефана су назвали „Првовенчани краљ“ – краљ Стефан Првовенчани.
Најстарији син Вукан управљао је Зетом и признавао је власт свог брата Стефана. Најмлађи син Растко, као врло писмен и отресит дечак, отишао је на Свету Гору и добио име Сава (Свети Сава). Сава је постао први српски архиепископ чиме је српска црква постала самостална.
Више од половине свих Срба светитеља из српских династија, њих тринаест, чине чланови династије Немањић.
Сви владари српске средњовековне државе Немањића, су проглашени за светитеље са изузетком најмоћнијег владара од свих Немањића, цара Стефана Душана – познатог као Душан Силни.
Д.Илић
