Парастосом за пале војнике и полагањем венаца на првобитни гроб пуковника Николаја Николајевича Рајевског у дворишту манастира Светог Романа, обележена је 149. годишњица битке код Горњег Адровца.
Подсећања ради, парастос се одржава сваке године у цркви Свете Тројице у Горњем Адровцу, на месту пуковникове погибије Николаја Рајевског. Пошто се ова црква тренутно обнавља, овогодишњи догађај је премештен у манастир Светог Романа. Срце Николаја Рајевског остало је у Србији, сахрањено управо у овом гробу.
Венце су положиле делегације Министарства одбране и Оружаних снага Србије, Руског дома у Београду, Кола српских сестара из Ниша, бројна друштава српско-руског пријатељства, као и других патриотских организација и појединаца.
Подвиг и погибија пуковника Рајевског
Битка код Горњег Адровца одиграла се 1. септембра 1876. године, током Првог српско-турског рата и памти се по смрти руског пуковника Рајевског, који је стигао у Србију заједно са хиљадама руских добровољаца.
Турци су, са снагом од око 60 хиљада људи, прешли Јастребачку равницу и напали десни бок српске војске од 20.000 војника, којом је командовао Рајевски. На самом почетку битке код Адровца, Рајевски, који је припремао контранапад, погинуо је од залуталог метка. Губитак команданта довео је до потпуног пораза десног крила, док су се лево крило и центар држали до вечерњих сати, до 21 час, али су и они морали у том тренутку да се покоре непријатељу.
Смрт Рајевског је оставила снажан утисак не само у Србији, већ и у Русији, где је ток војних операција праћен са великим интересовањем. Готово све новине и часописи посветили су дирљиве текстове овом „новом мученику за свету ствар“.
Дана 4. септембра, српски краљ Милан послао је пуковниковом брату, Михаилу Николајевичу Рајевском, телеграм следећег садржаја: „Са осећајем дубоке туге, шаљем Вам тужну вест да је Ваш храбри брат Николај Николајевич херојски пао у крвавој бици против непријатеља словенског имена и вере. Ваш губитак је велики, али није ништа мање велики за српску војску и ону свету ствар у чије име се херојски борио. Надам се да ће ова војска, којом је командовао и показао храбар пример, осветити његову херојску смрт, и молим Свевишњег да ојача Вашу снагу да поднесете овај тежак губитак.“
Његово тело је сахрањено у дворишту манастира Светог Романа у Ђунису, на самом улазу у манастирско имање, са леве стране. Одатле је, неколико дана касније, превезено у Београд, 5. септембра, а након опела у саборној цркви, којем је присуствовао краљ Милан, тело је са великим почастима послато у Русију.
На месту његове погибије у Горњем Адровцу подигнута је црква Свете Тројице, познатија у народу као „шарена црква“, „црква љубави“ или „руска црква“. Земљиште за изградњу купила је српска краљица Наталија, а изградњу је финансирала грофица Марија. Храм је освештан 2. септембра 1903. године.
О реконструкцији овог храма детаљно је за наш часопис говорио директор Руског дома, Јевгениј Баранов, а интервју можете прочитати у штампаном издању „Слово југа“.
Д.И.
