Дан државности Републике Србије установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године, под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа, подигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак српске револуције, и на дан када је у Крагујевцу 1835. године усвојен и заклетвом потврђен први модерни Устав Кнежевине Србије – Сретењски устав. Овај дан важан је и за Српску православну цркву која слави Сретење Господње.
Празник се обележава од 2012. године 15. и 16. фебруара, а овај датум сматра се најбитнијим у политичком, културном и историјском календару Србије. На исти дан у размаку од 31 године десила су се два значајна и велика догађаја у историји наше земље. Почетак ратова за ослобођење и уједињење Срба, првим устанком оваквог типа на Балкану, и доношење устава значајног за почетак пута ка стварању демократског друштва и државе.
Устанак је настао као одговор на власт јанјичарског режима у Београдском пашалуку, и сечу кнезова, када су Турци убили бројне значајне грађане тадашње Србије. Циљеви су били ослобађање од Османског царства, обнављање српске државе, успостављање нових институција, укидање феудалног система. Под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа у Орашцу на Сретење 1804. године подигнут је Први српски устанак.
Ниш у Првом српском устанку
На пролеће 1809. године у околину Ниша стигло је око 16.000 српских војника. Један од главних циљева устаника био је ослобођење Ниша, као стратешки важног места. Војвода Стеван Синђелић са својих 4.000 устаника изабрао је најистуренију тачку, на брду Чегар, 6 километара од града.
Османлијска војска била је дупло бројнија и са бољим наоружањем али и поред тога целог дана нису успели да сломе отпор српске војске. Тек крајем дана, 4 000 одморних војника, успело је да уђе у Синђелићево утврђење, а пред сам залазак сунца Синђелић изводи херојски подвиг пустивши да се што већи број Османлија окупи око њега, и тада вади кубуру и пуца у барутану и цело утврђење.
Устав превише либералан за то време
По узору на француски и белгијски устав, 1835. године у Крагујевцу, за време владавине кнеза Милоша Обреновића, потписан је Сретењски устав. Текст устава израдио је Димитрије Давидовић, познати новинар и национални радник.
Књаз Милош Обреновић је већ у марту 1835. године суспендовао устав, а велике силе сматрале су га превише либералним, у поређењу са уставима европских земаља тог времена. Најзначајнији је по томе што је успоставио поделу власти на законодавну, извршну и судску, као и то што су њиме прокламована људска права.
Историчар Горан Милосављевић каже да је од 1804. до 1815. године много народа страдало у српској револуцији, и да је то била једна социјална револуција која обележава почетак 19. века и која се уткала у Сретењски устав.
Сретењски устав је потпуно специфичан документ који је био неприхватљив у то време јер је говорио о слободама човека, укидању ропства које је тада још било присутно у већем делу света. Србија је била међу првим земљама на чију су територију могли да кроче сви као слободни грађани.“ – рекао је Милосављевић.
Српска православна црква 15. фебруара слави Сретење Господње. Празник се обележава 40 дана после Божића у знак сећања на догађај када је Девица Марија донела Исуса Христа као бебу у јерусалимски храм. Такође, постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке се врате у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
M.T.
