[templatic_dropcaps color=“color1″ letter=“П“] ре 65 година комплекс Нишке тврђаве предат је градским властима. У тврђави је тада почео да се развија друштвени живот, отворене су кафанске баште, направљени спортски терени и Летња позорница као највећа нишка сцена која је постала домаћин Хорским свечаностима, Филмским сусретима и бројним културним и уметничким догађајима.[/templatic_dropcaps]
Као непокретно добро од великог значаја Тврђава је заштићена законом маја 1948. године, а одлуком Скупштине Србије, априла 1979. године, проглашена је спомеником културе од изузетног значаја и стављена је под заштиту Републике. Од добијања овог статуса, за било какве активности на простору тврђаве потребна је сагласност републичких институција.
Бедеми данашње тврђаве изграђени су у периоду од 1719. до 1723. године на простору античког и средњовековног утврђења, по наредби турског султана. Сви радови у новом Нишком граду завршени су до 1738. године. Тада је Нишка тврђава постала јако утврђење и центар турске власти.
По ослобођењу од Турака, 1878. године, почело се одмах са уклањањем свега што је турско у Нишу. Остали су само бедеми тврђаве.
Окупатори су Нишку тврђаву користили као војно утврђење и током Првог и Другог светског рата. По ослобођењу опет наша војска. И тако, све до 1951. године, када је Нишка тврђава престала да буде „војна тајна“.
Од тада до данас, иако по свом данашњем стању спада међу најочуванија утврђења тог типа у Србији и на Балканском полуострву, није много урађено на ревитализацији Нишке тврђаве.
[templatic_contentbox type=“normal“ title=“Београдска капија – пример непоштовања предака и историје“]
Београдска капија спада у најлепше делове Тврђаве. Од ње пут води према Београду и зато је названа Београдска. По њој је и најстарије нишко градско насеље поред бедема Нишке тврђаве добило име Београд-мала.
Међутим, данас је са те стране „Цветна“ пијаца и покривене тезге са робом заклањају поглед на Београдску капију. Захтеви Нишлија су чести да се поново „открије“ Београдска капија.
Чак је и из врха градске власти, претходних година када је било популарно, говорено о идеји да се уклоне тезге на „Цветној“ пијаци како би Тврђава дошла до изражаја.
Ипак, ништа се није десило![/templatic_contentbox]
Ревитализација Нишке тврђаве
Одбор за ревитализацију Тврђаве формиран је 2001. године, а у јануару 2002. године донета је одлука о изради регулационог плана Тврђаве, којим би се одредио начин коришћења тврђавског комплекса.
Укупна површина комплекса обухвата Нишку тврђаву и њену непосредну околину на површини од приближно 57ха, а његове границе чине река Нишава, улица Ђуке Динић, Булевар 12.фебруар, Београдска улица, улица Александра Медведева и Булевар Николе Тесле.
Пројекат за уређење и ревитализацију Нишке тврђаве, који је урадио Завод за заштиту споменика културе у Нишу, представљен је јавности 2012. године.
Овим планом је предвиђено потпуно уклањање садржаја намењених „зеленој“ и „цветној“ пијаци и Главној аутобуској станици, а који су потпуно затворили Тврђаву са свих страна.
Средином 2013. године формиран је нов Савет за ревитализацију Нишке тврђаве. У јеку обележавања великог јубилеја 17 векова хришћанства (Милански едикт) нов Савет је почео да ради, али без континуитета са претходним.
До 2014. године требало је да буде реконструисана Бали-бегова џамија, замењено осветљење, уређене пешачке стазе, зеленило, видео-надзор… Али, исте године донето је само Решење о измени Решења о образовању Савета за ревитализацију Нишке тврђаве и никаквих конкретних резултата није било.
Нишлије, сасвим сигурно, очекују лепши, уреднији и чистији парковски простор у коме ниједан објекат није запуштен.
[templatic_contentbox type=“normal“ title=“Отворити Београдску капију!“]„Слово југа”, часопис за ревитализацију културне баштине, подесећа и апелује на све структуре одговорне за очување Нишке тврђаве да дају минималан допринос како би Тврђава добила сјај који заслужује. Први и велики корак треба да буде отварање Београдске капије![/templatic_contentbox]
Д.Илић
