Недалеко од романтичног излетишта Плоче налази се село Куновица. Још у старо доба овуда је пролазио пут, који је од Ниша водио за Белу Паланку (Ремизијану). Јужно од села Куновице, где се овим путем пењало за Плочу до данашњих дана сачувана је чесма звана „Моралија“.
По народној легенди, у доба Турака овде су се хајдуци често задржавали и из бусија нападали и пљачкали пролазнике па чак и веће турске караване. Ту је – каже предање – некада била механа – крчма у коју су хајдуци свраћали и „рујно вино пили у потаји“.
Недалеко од чесме хајдуци су имали и своју кулу звану „Беклеме“ (чекаоница, заседа). Пошто би се претходно стражом, на осматрачници, обезбедили, хајдуци су се за време непогода и преко дана у кулу повлачили и на уговорени знак стражара излазили у акцију.
Но, у народном сећању највише је остало успомена на боравак у овој кули царског одметника Мехмеда Моралије, родом из Мореје (у Грчкој).
Буљубаша Моралија се, каже предање, са својим људима овде дуго задржао па је не само пролазнике пљачкао већ је наметао данак у новцу и натури чак удаљеном становништву из овог краја.
Хабер (порука, знак) за доношење данка Моралија је упућивао преко својих људи – хаброноша. По доласку код одређеног домаћина хаброноша би му се обратио следећим речима: „Позива те мој господар буљубаша Моралија, да дођеш код њега на разговор код чесме“.
Исте речи су изговаране увек, без обзира да ли дотични домаћин зна турски језик.
Како је изостанак са овог разговора обично повлачио одмазду, то се домаћин морао одазвати позиву и са собом понети знак, који није смео бити мали јер се у том случају морао враћати по нови.
Опорезовани данком обично се називао „позван код Моралије“ једном или више пута. По овом буљубаши наведену чесму и место око ње народ и данас зове „Моралија“.
С.Ј.
