Ослобођење Ниша, као стратешки важног места, био је један од главних циљева у Првом српском устанку. Једна од најважнијих битака у Првом српском устанку између српских устаника и Турака, одиграла се на данашњи дан, 31. маја 1809. године надомак Ниша, на Чегру код села Каменица, када је ресавски војвода Стеван Синђелић против бројно јаче турске снаге, пуцао из пиштоља у подземни магацин барута. Тако је убијено много Турака али су страдали и сви српски војници.
На обележавању годишњице Битке на Чегру, Горан Милосављевић из СУБНОР Града Ниша, истиче да ниједно место српских земаља није препуно толико испреплетане симболике као Чегар. Овде се преплићу чегарска несрећа и српска неслога, због чега су Турци седам година дуже владали Нишем.
Тај барут и та искра слободе коју је запалио Стеван Синђелић, осветлила је наше покољење. Не заборавимо Милана Тепића, који је код Бјеловара учинио исти подухват. Стеван Синђелић нас и данас симболише, али не смемо да заборавио да због српске неслоге тада Ниш није био ослобођен. Морамо да памтимо овај датум као тренутак огромне симболике и важности за српски народ“ – каже Милосављевић.
Стеван Синђелић, потомак војводе Синђелића каже да је веома поносан што се сваке године на Чегру одаје почаст његовом деди по коме је и добио име.
Стеван Синђелић ми је био чукун-чукун деда, ја сам десето колено. Веома сам поносан што долазимо сваке године на Чегар да одамо почаст деди. Долазим од малих ногу, већ десетак година. У нашем селу је била кућа Стевана Синђелића и цело село Грабовац је поносно на њега“ – рекао је Синђелић.
На почетку 19. века најбитнији циљ у обнови српске државе било је ослобођење Ниша од Турака. У околину Ниша тада стиже око 16 000 српских војника, који су се распоредили на више тачака и месец дана утврђивали положаје и спремали тактику за напад на Ниш. Српски војници су изградили шест шанчева, а први и највећи био је на Чегру са војводом Стеваном Синђелићем и његових 4 000 устаника.
У зору 31. маја 1809. године, османлијска војска потпомогнута остатком Балкана напада положаје на брду Чегар. Битка је трајала цео дан, а дупло бројније и боље наоружане Османлије нису успеле да до сумрака сломе отпор Срба, али су крајем дана, ипак успели да уђу у Синђелићево утврђење.
Синђелић тада наређује да се изврши припрема барутане, окупља своје саборце и ослобађа их устаничке заклетве, дајући им могућност да напусте Чегар, али ниједан устаник није напустио војводу. Пред сам залазак сунца Синђелић изводи херојски подвиг пустивши да се што већи број Османлија окупи око њега, вади кубуру, пуца у барутану и цело утврђење. На Чегру је погинуло око три хиљаде Срба и двоструко више Турака.
М.Т.
