Од тренутка када је ушао у град као ослободилац 1878. године у пратњи генерала Милојка Лешјанина, краљ Милан Обреновић, Нишлијама је постао симбол слободе након пет векова под турском влашћу. У наредном периоду захваљујући њему, Ниш постаје велико и важно српско седиште одакле се у новоослобођеним крајевима уводила грађанска култура, државни ред и народна просвета.
Краљ Милан Обреновић оставио је дубок траг у историји Србије. Током његове владавине Србија је добила међународно признање као независна држава и постала краљевина. У прогласу о ослобођењу Ниша који је тадашњи кнез прочитао у Тврђави, поздравио је Нишлије као заступник правде, као бранилац слободе, једнаке за све грађане, за све вероисповести.
Ова победа је победа реда над нередом, а не народа над народом, закона над безакоњем, правде над насиљем. Нисмо дошли да се светимо за нечувене и дуготрајне увреде већ да ослободимо правду и домаћине од бескућника“ – стајало је у прогласу.
После завршетка борбе са Турцима, српски кнез и даље је наставио да се бори за Ниш, сада на Берлинском конгресу, када је Русима, који су Ниш наменили Бугарима одлучно одговорио: „Ми без крви нећемо дати Ниш.“
Настојао је да дотадашњи изглед, свест народа и осећај турског присуства замени српским и европским. Ниш добија железницу, Војну и Градску болницу, Пастеров завод, неколико конзулата, школе. Схватајући стратешку важност града, намеравао је да направи од Ниша другу престоницу Србије.
Његова посета Нишу 1878. године, заједно са кнегињом Наталијом и сином Александром, била је од великог значаја за Нишлије. Повод за долазак било је заседања Народне Скупштине коју је отворио скупштинском беседом и изразио велико задовољство првим заседањем Скупштине у овом граду. Скупштина је у Нишу заседала од 1883. до 1886. године више пута. И после абдикације своје слободно време често је проводио у Нишу где је саградио и Двор, а у атару села Горња Топоница дворски комплекс.
Антић: Сећамо се великог краља Милана, ослободиоца Ниша, Пирота, Лесковца, Топлице и Врања
У манастиру Крушедол обележена је 123. годишњица смрти краља Милана Обреновића, а тим поводом церемонију одавања почасти краљу Милану предводио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић.
Данас се сећамо једног од најзначајнијих владара из династије Обреновић чијим је заслугама Србија постала међународно призната држава. Сећамо се великог краља Милана, ослободиоца Ниша, Пирота, Лесковца, Топлице и Врања, чијом је промишљеном политиком српска држава сачувала тековине успеха српског војника из рата са Турцима 1877/1878, и добила ранг Краљевине“ – рекао је Антић.
Истакао је и улогу краља Милана у процесу реформисања старе српске војске.
Да није било модернизације српских оружаних снага коју је краљ Милан као командант активне војске Србије спровео на самом заласку 19. века, засигурно не би било онако брилијантних успеха српског официра и војника у Балканским ратовима и Великом рату.“ – додаје Антић.
Краљ Милан Обреновић умро је у Бечу 1901. године 25 година после ослобођења Ниша од Турака. 1902. године у Нишу је откривен споменик у облику пушчаног зрна са записом „Милан Обреновић, књаз српски, ослободи Ниш 28. децембра 1877”.
M.T.
