Богословија Светог Кирила и Методија је задужбина Симе Андрејевића Игуманова у Призрену. Почела је са радом 1871. године, и била је прва средња богословско-учитељска школа у старој Србији и до 1999. године, када је привремено измештена у Ниш, и од тада никада није прекидала са радом. Историјски архив Ниш започео је реализацију пројекта прве фазе дигитализације архиве ове богословије.
У јуну 1999. одмах након доласка снага Кфора на Косово и Метохију, престала је са радом, тада је у богословији прекинута настава и ђаци су отишли својим кућама. Када су скоро сви Срби напустили град, у богословији остаје само економ, протојереј-ставрофор Никола Божанић са избеглим Србима из околних села, који су у школи нашли спас. На тој дужности остаје до 2. новембра 1999., када је изашао из Призрена, поневши са собом школски архив и књижницу богословије од око 15000 књига.
Овај значајан подухват, омогућава чување и доступност вредних историјских докумената за будуће генерације“ – кажу из Архива.
Међу првим дародавцима Библиотеке Призренске богословије био је и руски конзул Иван Степанович Јастребов. Поклањао је књиге углавном на руском језику, на другим језицима, али и на турском које су биле са његовом посветом. Захваљујући залагању професора и ђака Богословије, 1915. године Библиотека је имала око 8.000 књига у 13.000 свезака.
После Другог светског рата део књига је дат другим формираним библиотекама, а нешто је и задржано у поседу Богословије. Библиотека је исељена 1999. године заједно са Богословијом и смештена је у Нишу где је подигнута на хиландарском метоху. Наменски су изграђене просторије Библиотеке за смештај фонда и читаоницу.
У мартовском погрому 2004. комплекс зграда је запаљен и уништен, а септембра 2011. године Богословија у Призрену је обновила свој рад.
М.Т.
