У Великој гимназији, 1879. године, група професора, заљубљеника у писану реч, са пуно ентузијазма, основала је библиотеку и читаоницу за потребе грађана.
Владика нишки, Јероним Јовановић, 13. маја 1894. године, саставио је тестамент у коме стоји да у сврху оснивања јавне библиотеке поклоном оставља једну своју кућу, новац и целокупну личну библиотеку са “378 разних дела” у 632 свеске.
[bs-quote quote=“Све ствари, новац, кућа, као мебл нови с великим орманом и орманчићем за писма, с два велика огледала, миндерлуком, црним кабинетом, креденцом, асталима и покривачима припада Народној библиотеци, као и гвоздена умиваоница с гвозденим столом.“ style=“style-14″ align=“center“][/bs-quote]
Народна библиотека је једна од најстаријих установа у Нишу и прва јавна библиотека у јужној Србији.
У Великој гимназији, 1879. године, група професора, заљубљеника у писану реч, са пуно ентузијазма, основала је библиотеку и читаоницу за потребе грађана.
Владика нишки, Јероним Јовановић, 13. маја 1894. године, саставио је тестамент у коме стоји да у сврху оснивања јавне библиотеке поклоном оставља једну своју кућу, новац и целокупну личну библиотеку са “378 разних дела” у 632 свеске.
Након смрти Стевана Сремца 1906. године, његов брат, Јован Сремац, поклонио је целокупну пишчеву личну библиотеку Народној библиотеци. У састав Сремчеве библиотеке улазило је 770 књига са 1294 свезака.
Д.Илић
