Као непокретно добро од великог значаја Тврђава је заштићена законом маја 1948. године, а одлуком Скупштине Србије, априла 1979. године, проглашена је спомеником културе од изузетног значаја и стављена је под заштиту Републике. Од добијања овог статуса, за било какве активности на простору тврђаве потребна је сагласност републичких институција.
Бедеми данашње тврђаве изграђени су у периоду од 1719. до 1723. године на простору античког и средњовековног утврђења, по наредби турског султана. Сви радови у новом Нишком граду завршени су до 1738. године. Тада је Нишка тврђава постала јако утврђење и центар турске власти.
По ослобођењу од Турака, 1878. године, почело се одмах са уклањањем свега што је турско у Нишу. Остали су само бедеми тврђаве.
Окупатори су Нишку тврђаву користили као војно утврђење и током Првог и Другог светског рата. По ослобођењу опет наша војска. И тако, све до 1951. године, када је Нишка тврђава престала да буде „војна тајна“.
Од тада до данас, иако по свом данашњем стању спада међу најочуванија утврђења тог типа у Србији и на Балканском полуострву, није много урађено на ревитализацији Нишке тврђаве.
Београдска капија – пример непоштовања предака и историје
Београдска капија спада у најлепше делове Тврђаве. Од ње пут води према Београду и зато је названа Београдска. По њој је и најстарије нишко градско насеље поред бедема Нишке тврђаве добило име Београд-мала.
Међутим, данас је са те стране „Цветна“ пијаца и покривене тезге са робом заклањају поглед на Београдску капију. Захтеви Нишлија су чести да се поново „открије“ Београдска капија.
Чак је и из врха градске власти, претходних година када је било популарно, говорено о идеји да се уклоне тезге на „Цветној“ пијаци како би Тврђава дошла до изражаја.
Ипак, ништа се није десило!