Под слоганом #ОстаниКодКуће покренута је дигитализација Речникa нишког говора. С обзиром на ванредно стање, када смо сви код својих кућа, имамо јединствену прилику за дигитализацију грађе овог речника, а сви познаваоци нишког говора могу да учествују путем интернета
Апел свим грађанима је да остану код куће и да се придржавају мера заштите због пандемије корона вируса. У условима ванредног стања, где нам је интернет главни сарадник, редакција часописа Слово југа покренула је процес дигитализације Речника старог говора Ниша и околине. Речник се налази на интернет порталу часописа Слово југа на адреси: www.slovojuga.org.rs/recnik/
Из своје куће, свако можете да пружи свој допринос тако што ће додати реч и написати њено значење. Уношење речи је анонимно, али оставили смо простор да свако ко жели да остави свој траг, може да унесе име, име и презиме или једноставно остави само свој надимак, који ће се у речнику појављивати иза описа значења речи. На тај начин остаће записан заједнички рад на дигитализацији речника старог говора Ниша и околине.
Наш циљ је да се нишки говор сачува од заборава и објасне старе и ретке речи, мада су неке делимично у употреби и данас. Нишки говор спада у карактеристично нематеријално наслеће, које за сада није посебно заштићено, али свакако представља препознатљив начин дијалекта који се данас претежно користи за забаву.
НИШКИ ГОВОР И СТЕВАН СРЕМАЦ
Стеван Сремац, један од ретких српских реалиста који се интересује за град и мале људе урбане средине, за занатлије и трговце, уводи говор Ниша у српску књижевност делима чија се радња дешава после ослобођена Ниша од Турака: приповетка Ибиш ага (1898), романи Ивкова слава (1895) и Зона Замфирова (1907). У овим делима приповедач се изражава књижевним језиком, а ликови, пореклом из Ниша, говоре својнм специфичним идиомом.
Његово мишљење о нишком језику изражено је у непотписаном предговору Ивкове славе у издању СКЗ из 1899. год. под насловом „О језику у овој књизи“. Навешћемо врло поучан почетак:
Jезик којим говоре у Ивковој слави главни јунаци Ивко и Калча (а тако и женскиње рођене у Нишу) прилично одудара од правилнога књижевног језика српскога. То је управо нека мешавина источнога штокавског диjалскта (ресавскога говора) и онога локалног нишко-моравског говора који чини прелаз ка тзв. шопском дијалекту. Највеhа се раздлика види у поремећеним именским и глаголским облицима, с једне, и у приличној множини месних провицијализама, понајвише турских речи, с друге стране…“
Интересовање Стевана Сремца за језик очитује се и у разлици прве и друге верзије Ивкове славе. Друга верзија, новијег датума, која се прештампава при сваком новом издању Сремчевих дела, има много више дијалога од прве Сремчеве верзије. Доминација дијалога над наративним текстом утицала је на лакоћy драматизације Ивкове славе. Прву, београдског аутора Веље Миљковића, чине само пренесени дијалози у оквиру поделе на чинове, што одговара подели у самом роману. Сремац, незадовољан овом драматизацијом, пише своју драмску верзију Ивкове славе. Касније ћe бити и других драматизација и адаптација овог дела као и Зоне Замфирове.
НАСТАНАК НИШКОГ ГОВОРА
Говоре јужне и источне Србије почетком двадесетог века први су проучавали Олаф Брок и Александар Белић у својој обимној монографији: „Дијалекти источне и јужне Србије“. Александар Белић је према фонетским и морфолошким критеријумима направио поделу на тимочко-лужнички, сврљишко-заплањски и јужноморавски дијалекат.
Када се 1912. године, после победе над Турском, Србија проширила према југу, трећи дијалекат, чија се зона повећала, добија назив призренско-јужноморавски, а скупина призренско-тимочки дијалекти.
Укључивање јужних новоослобођених територија у састав кнежевине Србије довело је и до великих промена у животу и изгледу града Ниша услед нових миграција становништва. Ничу нове зграде, другачије од ниских кућа ранијег периода. Начин живота укључујући одећу, социјалне односе, менталитет, мења се и оријентална боја Ниша постепено бледи.
Град који је 1879. имао 12.800 становника, почетком XX века броји 25.100 становника. Ниш економски јача, постаје важан железнички чвор, има дипломатска представништва из више земаља, и о њему се говори као другој престоници Србије.
Познато је да је језик жива материја, да cе поједине речи губе, а нове настају и долази до сталних промена што је створило аутентичан нишки говор.
ПОРЕКЛО РЕЧИ
Највећи део старонишких речи има порекло из турског језика, што није ни мало чудно, узимајући у обзир време њиховог боравка на овом простору. Затим, постоји и велики број арапских и персијских речи, а питањe jе и у коликој мери су такозване турске речи заиста турске или су преузете из арапског и персијског језика. По броју страних речи затим долази грчки језик, латински, мађарски и други језици.
ОСТАНИ КОД КУЋЕ
Лепота једног краја се огледа и у његовом језику, па макар неке речи и изрази били и граматички помало неисправни у односу на стандардни језик, нама су најлепше.
Останите код куће и пошаљите своје речи у дигитални речник нишког говора! Подсетимо се духа старог Ниша и не дозволимо да се забораве старе речи.
Д.Илић
