Пре 110 година, 3. априла 1915. године, у Ваљевској болници од последица пегавог тифуса преминула је Надежда Петровић – оснивачица Кола српских сестара, прва дама српске модерне уметности и добровољна болничарка у ратовима.
Иако је у историји остала запамћена као претеча модерног сликарства у Србији, Надежда је својим јавним ангажовањем, хуманитарним радом и личном храброшћу оставила дубок траг у националној историји. У време када жене ретко излазе из оквира приватног живота, она је била једна од ретких које су се нашле у првим редовима друштвених и хуманитарних активности.
Као једна од оснивачица Кола српских сестара, Надежда је организовала помоћ рањеницима и болеснима, а у балканским и Првом светском рату добровољно се пријавила као болничарка. Смрт ју је затекла у Ваљеву, граду који је тада био један од епицентара епидемије тифуса.
Рођена у Чачку 1874. године, школована у Минхену, Надежда је у српско сликарство унела експресионистичку снагу и колористичку слободу, каква до тада није виђена. Али изнад свега, остала је упамћена као жена која је знала шта значи жртвовање – уметница која је четкицу заменила завојима и посветила последње дане живота борби за друге.
СЈД
