Кроз историју ништа није убило више људских бића од заразних болести. Најновији корона вирус показује колико смо рањиви и како можемо избећи сличне пандемије у будућности.
Како су се људи проширили по целом свету, тако су се појавиле и заразне болести. Чак и у овом модерном добу, заразне болести су свуда око нас, мада свака зараза не достиже ниво пандемије као нови корона вирус (КОВИД-19).
Маларија, туберкулоза, лепра (губа), грип, богиње и друге болести појављивале су се током претходних година. Упркос постојању болести и пандемија током историје, постоји један доследан тренд током времена – постепено смањење стопе смрти. Побољшања у здравству и разумевање фактора који успоравају пандемију били су моћно средство у ублажавању њиховог утицаја и поред тога што савремена наука још увек не познаје одбрану од свих болести.
Божји гнев
У многим древним друштвима људи су веровали да духови и богови наносе болест и уништење онима који заслужују њихов гнев. Ова ненаучна перцепција често је довела до катастрофалних реакција које су резултирале смрћу хиљада, ако не и милиона, људи у прошлости.
Пример је случај Јустинијанове куге у шестом веку, за коју је византијски историчар Прокопије из Цезареје пронашао порекло у Кини и североистоку Индије и установио да је копненим и морским трговачким путевима куга стигла до Египта и да је у Византијско царство ушла преко медитеранских лука.
Упркос добром познавању географије и улоге трговине у ширењу заразне болести, Прокопија је за избијање куге оптужио цара Јустинијана, прогласивши га за ђавола који је призивао Божју казну својим злим делима. Неки историчари указују да је овај догађај утицао на напоре цара Јустинијана да уједини западне и источне остатке Римског царства.
Средњовековне методе карантина
Пракса строгих карантина започела је током 14. века. Карантин је био начин заштите приморских градова од епидемије куге.
Опрезне лучке власти тражиле су да бродови који долазе из Венеције и из других заражених лука остану усидрени 40 дана пре искрцавања на обалу. Порекло речи карантин је из италијанског језика: „kuaranta giorni“ или 40 дана.
Једна од првих озбиљних анализа епидемије урађена је средином 19. века у Лондону, током епидемије колере. Године 1854. доктор Џон Снов је закључио да се колера шири прљавом водом и одлучио је да прикаже податке о смртности из Лондона и околине директно на мапи. Ова метода је открила жаришта обољења око одређених извора и јавних чесама са којих су људи узимали воду.
Куга у Србији
Тридесетих година 19. века кнежевину Србију је захватила епидемије куге (1836-1837). На српско-турској граници постављени су карантини, а карантински период прописан је на шест недеља. Карантин у Алексинцу, на Цариградском друму, био је најуређенији јер је туда ишао највећи промет добара и људи.
Прва жртва куге у Србији била је у Ражњу, а захватила је и Јагодину, Параћин, Ћићевац и још неколико села која су одмах била строго изолована. Сви које се нису придржавали карантина били у убијени, а по окончању епидемије све зграде у којим је била куга су запаљене.
Епидемија куге у Нишу
„Црна смрт“, како је куга називана код неких народа, харала је читавих шест месеци у Нишу и околини. Од ове опаке, болести помрло је много људи. У свакој кући Ниша било је по неколико лешева.
Током лета 1837. године Ниш је био нарочито на удару јер се куга у новим таласима јављала из три правца – од Софије и Пирота, од Куманова и Лесковца и са Косова од Приштине где је у јулу и августу дневно умирало и по 80, а највише 140 људи дневно. Према доктору Бартоломеу Куниберту куга се нарочито раширила током летњих месеци због врућине када је Ниш изгубио, по сведочењу, 19.000 душа.
Остало је запамћено да је помрло и сво свештенство сем неког старог свештеника Виктора који је био имун на ову болест. Да би обавио чин сахране по ондашњим прописима породице умрлих нудиле су му пуне шаке златног и сребрног новца, а у аналима оног времена пише како су неке Нишлијке и ђердане с врата скидале само да им се помрли укућани опевају пре сахране. Свештеник Виктор припадао је хиландарском реду духовника и сав прикуплљени новац и друге драгоцености предао је манастиру Хиландар.
Преглед пандемија које су се појавиле током времена:
Д.И.
