Примена информационих технологија у представљању историје и културне баштине је постала све чешћа у протеклим годинама. Нове платформе омогућавају музејима да се ослободе у простору и времену, а посетиоцима да постану активни учесници у креирању поставке.
Дигитални музеј који је постављен у павиљону Нишке тврђаве на практичном примеру показује могућности примене информационих технологија и технологија проширене стварности (augmented reality) у представљању историјске, културне, техничке, и научне баштине. У овом случају ради се о историјској баштини.
Поставка у павиљону
Поставка дигиталног музеја се састоји из три тематске целине просторно организоване у три просторије павиљона у Нишкој тврђави. Целине се односе на праисторију Ниша и римски период, Ниш у турско доба и Ниш – ратна престоница 1914-1915.
И оквиру поставке дигиталног музеја приказане су: 3Д реконструкција Медијане, реконструкција кућа из турског доба и реконструкција Сахат-куле у Нишкој тврђави. Урађена је пројекција везана за бој на Чегру и Ћеле-кулу и доступна је дигитализована документација различитих докумената, фотографија и новинских чланака из Првог светског рата.
Поставка је повезана временском линијом која се протеже кроз све три просторије Павиљона, а на којој су приказани важни догађаји из историје Ниша од праисторије до 1918. године.
Андроид апликација
За кориснике паметних телефона и таблет рачунара доступне су андроид апликације о неолитском посуђу, најстаријем документу који се чува у Историјском архиву Ниша, о предаји Нишке тврђаве Аустријанцима и прича о Нишком трамвају.
Апликација уводи посетиоце у виртуално окружење експоната Народног музеја у Нишкој тврђави и посетиоцима омогућава креирање интерактивног искуства.
Пројекат је реализовала „ArhiMedia“ група која ради у оквиру Лабораторије за рачунарску интелигенцију и информационе технологије (Computation Intelligence and Information Technologies – CIIT Lab) Електронског факултета у Нишу.
Дигитална музејска поставка у Нишу урађена је као део истраживања у оквиру ширег пројекта о дигитализацији националне баштине који води Математички институ САНУ из Београда.
Поставка је реализована у сарадњи са Историјским архивом, Народним музејем Ниша, Заводом за заштиту споменика културе Ниш, као и компанијама „Idea Marker“ и „Dragon group“ из Ниша.
[bs-quote quote=“Шта је то проширена стварност (AR – augmented reality)
Видео игрице нас забављају већ више од 30 година. Компјутерска графика је од тада постала много софистициранија и графика видео игара помера границе фотореализма.
Данас, инжењери и програмери користе графике са телевизијских и компјутерских екрана и интегришу је у окружења стварног света.
Ова нова технологија, звана „проширена стварност“, изблеђује границу између онога што је стварно и онога што је компјутерски генерисано тако што проширују оно што видимо, чујемо, осећамо и миришемо.
Проширена стварност додаје графику и звукове на стваран свет који већ постоји. Паметни телефони подржавају даљи развој проширене стварности. Свако, почевши од туриста, па све до неког ко тражи најближу аутобуску станицу има корист од могућности постављања компјутерски генерисане графике у његово видно поље.
“ style=“style-7″ align=“center“][/bs-quote]
Д.Илић
