У оквиру блага које се чува у Народном музеју у Врању, музеј је у претходном периоду посебно био фокусиран на представљање и приближавање сталне етнографске поставке у обновљеној згради Селамлука, међутим како кажу из музеја замах обнове проширио се и на Селамлуков визуелни парњак, зграду Харемлука.
Селамлук је заједно са Харемлуком део комплекса Пашиних конака, а обе грађевине типични су представници балканске архитектуре оријенталног типа из 18. века.
Из музеја кажу да је реч о подухвату којим је по први пут од оснивања Музеја урађена комплетна санација, адаптација и ревитализација споменика културе. Паралелно са тим радовима планирана је и реализована стална етнографска поставка. Намера је како додају, да кроз детаље и приче из културног миљеа Врања, фотографисане на начин који поштује и потцртава аутентичност простора, истакну контекст и време у презентацији културног блага.
Но, ту нисмо стали. Изгледа да се замах обнове проширио и на Селамлуков визуелни парњак, зграду Харемлука. Задовољство нам је да вас обавестимо да се већ сада интензивно ради на испитивању и планирању ревитализације објекта Харемлука у коме ће бити смештена стална поставка за историјске збирке.“ – наводе из музеја.
Харемлук, као део Пашиног конака, изградио је као свој дворац Рајиф бег Џинић Џинол 1765. године по узору на тадашње Османлијске владаре. У првој згради, Селемлуку становао је паша са својом послугом, док су у суседној згради, Харемлуку до које је из пашиних одаја водио мостић, биле смештене све пашине жене.
Средином осамдесетих година Историјски архив пресељен је у нову зграду незавршеног Дома културе, а Харемлук остаје празан све до почетка деведесетих када је председник компаније „Симпо“ Драган Томић дошао на идеју да од овог здања направи пословни клуб са рестораном. У згради Харемлука су у том периоду са краћим прекидима били ресторани, а објекат је затворен 2018. године. Харемлук се данас налази у склопу Народног музеја и у својини је Града.
M.T.
