Глумац, композитор, вајар, драмски писац, мултиталентовани Нишлија који је оставио дубок траг у различитим сферама уметности. Много одиграних представа и написаних драма, са 43 снимљене плоче староградске музике, а највише чувен и као текстописац и композитор светски познате песме „Нишка Бања, топла вода“, Душан Цветковић, међу Нишлијама познатији као чика Дуца ушао је у легенду.
Мало ко би помислио да један Нишлија рођен у нишкој занатлијској породици, 1892. године који је изучио обућарски и фотографски занат, може да доспе и до Холивуда. Чика Дуца је био један од њих. Његова чувена песма „Нишка Бања, топла вода“, током времена појављивала се у холивудским филмовима а изводили су је и познати уметници попут Немање Радуловића, реномираних хорова, јапанских и америчких група.
Стихове песме „Нишка Бања топла вода“ написао је у време отварања купатила у бањи за потребе приредбе у Нишкој Бањи, када је стигао из Северне Африке у коу је доспео након балканских и Првог светског рата.
Почео као обућарски помоћник, није допусти да му се живот тако настави. Она уметничка природа преовладала је у њему а он је се у потпуности препустио. Током живота био је глумац, оперски певач, редитељ, драмски писац и управник позоришта. Глумио је у много представа, а написао чак 57 драма. Играо је улоге које су осликавале карактер особа са југа Србије, а више од свих глумаца одиграо је улогу Ивка из Сремчевог дела Ивкова слава. Међутим у представама је играо махом женске улоге међу којима и Коштану.
Снимио прву плочу на српском језику
Поред глуме, његова највећа страст је била музика. Иза себе оставио је 43 снимљене плоче староградске музике а био је и први који је снимио грамофонску плочу на српском језику 1923. године у Паризу.
Поред „Нишке бање“, компоновао је и „Ој, Нишаво, водо мутна”, „Мори туго”, „Јорданке мори”, „Удавија се“. Преме легедни песма „Удавија се“, настала је из освете, а легенда каже да се Чика Дуци заљубио у Станику, што је изазвало сукоб између њега и Алекса, а песма је настала као резултат тог догађаја.
Био је познат по свом пријатном високом, топлом тенору који је показивао у оперетама и комадима са певањем и играњем, у солистичким извођењима на разним приредбама, у позоришту и на Радио-Београду. Августа 1937. године постаје управника Позоришта моравске бановине у Нишу, а касније Народног позоришта у Нишу, где је остао и играо као глумац све до 1952. године, када се пензионисао. Иако у пензији наставио је и даље да наступа у мањим улогама у овом позоришту све до 1971. године. Умро је у Нишу 18. априла 1978. год у 86. години.
M.T.