Почетком осамдесетих у Нишу се играо најбољи фудбал. Раднички је у Купу УЕФА направио резултат вредан дивљења. На Чаиру су пали и бивши и будући првак Европе у року од неколико месеци, а за Ниш је знала цела Европа.
Поводом 40-годишњице од највећег успеха Фудбалског клуба „Раднички“ у Градској кући приређен је пријем за ветеране клуба који су били актери победе против немачког „Хамбургера“, 7. априла 1982. године у полуфиналу УЕФА купа.
Минутом ћутања одата је пошта преминулим фудбалерима и члановима управе клуба.
У име ветерана „Радничког“ захвалио је Милован Обрадовић који је као капитен тима водио својим голом „Раднички“ до победе. На пријему, на коме су евоциране успомене из тог периода, захвалио је и најмлађи члан тима и актер Милош Дризић.
Каквог противника и фудбалског великана је „Раднички“ победио у Нишу, упркос чињеници да се није домогао финала, говори чињеница да је „Хамбургер“ већ у следећој сезони био шампион Европе.
Тог 7. априла 1982. године када је Раднички победио Хамбургер резултатом 2:1 (0:0) у првом мечу Купа УЕФА пред око 25.000 гледалца на нишком стадиону Чаир, Нишлије су на најбољи начин показали Европи и свету „Куде је тај Ниш“.
Стадион Чаир је био премали да прими све оне који су хтели да аплаузом поздраве сјајну екипу предвођену тренером Душаном Дуцијем Ненковићем.
Раднички у том тренутку био једини представник у европским такмичењима. Овај дан остао је златним словима уписан у историји Реала са Нишаве који је 23. априла прославио 99. годишњицу.
СТО ГОДИНА ФУДБАЛА У НИШУ: Раднички спортски клуб „Пролетер”
У децембру 1922. године основан је раднички спортски клуб „Пролетер” у Нишу. Основала га је група eнтузијаста, радника Железничке радионице у Нишу. Клуб још није био регистрован код Југословенског ногометног савеза. Председник клуба био је доктор Милош Вучевић, потпредседник Тодор Ђорђевић, кројачки радник. После неколико дана одржана је прва званична седница клуба и изабрана нова управа чији је председник био Ђорђе Савић, звани Американац, власник Ћурчијске радње у Нишу. За секретара је изабран Драгиша Никетић, ливац, и за благајника Јован Анастасијевић, такође ливац.
Име „Пролетер“ промењено је у „Раднички“, када је званично регистрован Спорт клуб „Раднички“, 1. маја 1923. године, а сва раније донета правила саображена су новом имену под којим је постао равноправни члан Лоптачког подсавеза.
Д.И.
