[templatic_dropcaps color=“color1″ letter=“И“]ндустријалац Јован Апел, пивар по занату, порекло води из Аустроугарске. Према непоузданим изворима рођен је у месту Алзас (Француска) или у месту Арвајлер (Немачка) по имену Јохан Апел.
У Србију је дошао са знатним финансијским капиталом и постао је становник Алексинца 15. маја 1863. године.[/templatic_dropcaps]
Пивара „Јован Апел и синови”
Овај предузимљиви странац подигао је 1865. године ручну пивару у Алексинцу и свој посао из Аустроугарске преместио у Србију.
Након ослобођења Ниша од Турака, купио је земљиште под Горицом и саградио нову парну пивару. Постројење је 1884. године преместио у Ниш. Пивара је пословала под именом „Пивара Јована Апела и синова“ и успео је да је постави на водеће место у овој индустрији.
Од 1897. године пиваром управљају Јованови синови Јозеф и Хуберт Апел, а својим наследницима Јован Апел пивару је предао у наследство 1903/04. године. У литератури је остало записано да је те године пивара произвела 2.050 хектолитара пива и потрошила на производњу пива 39.100 динара. Радила је са капиталом од 146.000 динара, а упошљавала је свега четири радника.
Од 1912. године пришла су фирми и два зета Апелова (од ћерки Христине и Софије). Тада је уз пивару подигнута модерна фабрика леда са електричним погоном, која није покривала само потребе пиваре већ и потрошаче у вароши.
Алексиначка пивара је престала са радом 1900. године. Предузеће у Алексинцу претворено је у фабрику слада и могло је да произведе 50-60 вагона.
Јован Апел бавио се и угљарством
За рудник Краљевица дана 28. маја 1883. године дата је повластица господи др Ђоки Димитријевићу и Јовану Апелу, пивару из Алексинца, на закуп 95 рудних поља, а од 2. октобра 1887. године проширена им је повластица на још 26 рудних поља угља.
Ипак, 1903. године Јован Апел је продао рудник Белгијанцу Емилу Фроману, представнику акционарског друштва из Брисела.
Јован Апел умро је 21. јануара 1907. године у Београду.
Последњи власници пиваре били су његови уници Јован и Ратибор Бора (рођени у Нишу, 1904. и 1913. године од оца Јозефа Апела).
Међутим, Бора и Јован Апел, после другог светског рата осуђени су као „народни непријатељи“ и сва имовина им је конфискована.
Ратибор Бора Апел је провео седам година у Титовом комунистичком казамату, а његова жена Чехиња Ана Аника (ћерка пиварског технолога Рудолфа Јаклина) провела је две године у пожаревачком казамту.
Апелова фабрика пива, после другог светског рата прешла је у државну својину и наставила је производњу пива.
Данас је позната као „Нишка пивара“. Последњих година је била у стечају и пивару је 2015. године купила бугарска фирма „Група капитални пројекти”. Поступак реституције покренули су наследници Јована Апела.
Данас у Нишу нема ни једног становника који носи презиме Апел.
[templatic_contentbox type=“normal“ title=“Сећање на оснивача пиваре данас чува насеље које је по њему добило име Апеловац“]Апеловац је градски простор (четрврт) у јужном квадранту Ниша поред фабрике пива. Јужна граница насеља, због ширења према Горици, у сталном је померању.
Назив је настао по Јовану Апелу, који је добивши концесију и откупивши земљиште под Горицом, овде 1884. године преселио из Алексинца фабрику пива. Назив се учврстио већ крајем XIX века и користи се и данас.[/templatic_contentbox]
Д.Илић
Литература: Алексинац и околина у прошлости,Завичајни музеј Алексинац, 2016.
